Imao par veza, ali kada bih rekao za moj problem, gotovo. Svijet mi se rušio. (Ispovest)

Sarajevo, 1984.g., Olimpijske igre, grad prepun turista. Na samom otvaranju upoznam “neku” švabicu, zbližili smo se u tih desetak dana, pili, pušili, “kresali” se.

Nakon što su se igre završile, otišla je nazad kući, više je nikada nisam ni čuo ni vidio, niti mi je na um pala kada, bili smo jedno drugome avantura, i to je to. Devet godina kasnije, Sarajevo je pod opsadom, granate, meci, pršti na sve strane, a jedan zalutali geler me pogađa u međunožje. Bolnica, operacija, i nakon toga saopštenje koje me je zaboljelo više od gelera: “ostaćete sterilni”. Rat je već završio, ja dobio sjajan posao, no ništa mi nije imalo smisla. Imao par veza, ali kada bih rekao za moj problem, gotovo. Svijet mi se rušio.

A onda jednoga dana, “nepoznata” žena i nepoznati momak mi zvone na vrata, na momku vidim svoje crte lica, u milisekundi sam proputovao 15 godina nazad. Da, pogodili ste, to je moj sin, nastao te zime 1984.g., od tog trena sam najsretniji čovjek na planeti.

Izvor: ispovesti.com

(Visited 145 times, 1 visits today)

About The Author

You might be interested in

LEAVE YOUR COMMENT

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *